Гасна омча независности

САД НАСТАВЉАЈУ ОПЕРИСАЊЕ ПО „МЕКОМ ТРБУХУ” РУСИЈЕ

Гасна омча „независности”

Следећи потез Вашингтона, предвиђа се, биће покушај изградње новог гасовода који би преко регионалног пакта ГУУАМ потпуно заобишао Русију и разбио њен „енер­гет­ски мо­но­пол”. Ка­кав ће би­ти Пу­ти­нов од­го­вор?

Ру­си­ја је 2004. го­ди­не  Евро­пи про­да­ла ве­ли­ких 157 ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ра га­са. Ана­ли­ти­ча­ри ука­зу­ју да, ипак, не мо­же би­ти ре­чи о пре­ко­мер­ном ис­цр­пљи­ва­њу из­во­ра, да би се одр­жао ви­сок при­вред­ни раст, за шта у по­след­ње вре­ме све че­шће оп­ту­жу­ју ру­ског пред­сед­ни­ка Пу­ти­на. О нео­сно­ва­но­сти тих оп­ту­жби го­во­ри и чи­ње­ни­ца да је Ру­си­ја са­мо у Евро­пу из­ве­зла 21,4 ми­ли­јар­де ку­би­ка ви­ше не­го што је те го­ди­не укуп­но про­из­ве­ла сво­га га­са! А не­што је, да­бо­ме, и са­ма тро­ши­ла. То ука­зу­је на ма­ло по­зна­ту чи­ње­ни­цу да Ру­си­ја, ра­ци­о­нал­но тро­ше­ћи сво­је из­во­ре, ре­ек­спор­ту­је ве­ли­ке ко­ли­чи­не га­са из сред­њо­а­зиј­ских зе­ма­ља бив­шег СССР-а. Ко­ри­сте­ћи сво­је стра­те­шке, ло­ги­стич­ке, на­уч­но-тех­но­ло­шке и ге­о­по­ли­тич­ке пред­но­сти, Ру­си­ја сва­ки тре­ћи ку­бик ко­ји про­да на свет­ском тр­жи­шту прет­ход­но под по­вољ­ним усло­ви­ма уве­зе из не­по­сред­ног окру­же­ња.

За­пад­но­е­вроп­ски и аме­рич­ки ин­сти­ту­ти и ана­ли­ти­ча­ри ука­зу­ју да та­ква ру­ска стра­те­ги­ја ду­го већ сме­та САД.  Упра­во аме­рич­ко „охра­бри­ва­ње” по­кре­ну­ло је по­ку­шај ства­ра­ња пак­та ГУ­У­АМ (Гру­зи­ја, Укра­ји­на, Уз­бе­ки­стан, Азер­беј­џан, Мол­да­ви­ја). Ра­ди се о ре­ги­о­нал­ној ор­га­ни­за­ци­ји „под не­ви­дљи­вим па­тро­на­том САД”, а про­јек­то­ва­ни циљ је да се „спре­чи оку­пља­ње ре­пу­бли­ка бив­шег СССР-а око Ру­си­је”. Тач­ни­је, да се гру­пи­са­ње до­го­ди, али под кон­тро­лом Ва­шинг­то­на.

„Пут ка ак­ти­ви­ра­њу ГУ­У­АМ-а отво­рен је ни­зом ,обо­је­них ре­во­лу­ци­ја’”, бе­ле­же ана­ли­ти­ча­ри. Упа­дљи­во је на­сто­ја­ње да се у но­вим га­сним тран­сак­ци­ја­ма за­о­би­ђе Ру­си­ја. Укра­јин­ски пред­сед­ник  Ју­шчен­ко „под­стак­нут је” да ди­рект­но пре­го­ва­ра са Са­па­му­ра­том Ња­зо­вим, турк­мен­ским пост­со­вјет­ским вла­да­ром, о ди­рект­ној про­да­ји њи­хо­вог га­са Укра­ји­ни. Ју­шчен­ко је од­мах при­стао на ви­шу це­ну турк­мен­ског га­са (58 до­ла­ра) у од­но­су на ону ко­ју Турк­ме­ни­ма пла­ћа ру­ски „Га­спром”.

Ме­ђу­тим, кључ ма ка­квог турк­мен­ског из­во­за ка Укра­ји­ни опет др­жи Ру­си­ја. Ра­чу­на­ју­ћи на ве­ли­ке из­во­зне оба­ве­зе ко­је је Ру­си­ја прет­ход­но пре­у­зе­ла, као и на љу­ту ру­ску зи­му ко­ја огром­но уве­ћа­ва по­тро­шњу га­са, турк­мен­ба­ша Ња­зов је за­вр­нуо га­со­вод ка Ру­си­ји, ми­сле­ћи да ће Ру­си мо­ра­ти да по­пу­сте и пла­те це­ну ка­кву је он то­бо­же из­деј­ство­вао код Укра­ји­на­ца. Али попуштања није било. Ру­си су и без уво­за, усред ве­о­ма оштре и ду­ге зи­ме, одр­жа­ли сво­је из­во­зне кво­те и ис­пу­ни­ли уго­вор­не оба­ве­зе према страним партнерима. Ња­зов је нај­зад по­пу­стио, не­ма­ју­ћи за­пра­во дру­гих ре­ше­ња, а ком­про­мис је умек­шан уво­ђе­њем до­лар­ског ке­ша и у де­лу ко­ји је не­ка­да по­кри­ван „бар­тер аран­жма­ни­ма”.

Из ви­ше из­во­ра, пак, мо­же се чу­ти и про­чи­та­ти да је сле­де­ћа на­ме­ра САД у овом до­ме­ну из­град­ња та­ко­зва­ног „га­со­во­да не­за­ви­сно­сти”. Ра­ди се о по­ку­ша­ју да се но­вим га­со­во­дом, иако не­ра­ци­о­нал­ним и тех­нич­ки спо­р­ним, за­о­би­ђе Ру­си­ја и раз­би­је ње­на „мо­но­пол­ска по­зи­ци­ја”.

„Аме­ри­кан­ци по­ку­ша­ва­ју да му убе­ру цве­ће ис­под ње­го­вог соп­стве­ног про­зо­ра. Ка­кав ће би­ти Пу­ти­нов од­го­вор?” пи­та се је­дан ру­ски елек­трон­ски дво­не­дељ­ник, предвиђајући да ће Пу­тин „ћу­та­ти и ра­ди­ти свој по­сао, да­ју­ћи тихе и веома де­ло­твор­не од­го­во­ре”. <

(Јун 2005)

„ЊУС­ДЕЈ”: АМЕ­РИЧ­КА СТРА­ТЕ­ГИ­ЈА ОП­КО­ЉА­ВА­ЊА РУ­СИ­ЈЕ И БЛИ­СКОГ ИС­ТО­КА

Дво­стру­ки свод моћи

Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве има­ју стра­те­ги­ју оп­ко­ља­ва­ња Ру­си­је и она се већ увелико спро­во­ди. Јед­на од истовремених ме­та те стра­те­ги­је на­ла­зи се из­ван Ру­си­је, или, тач­ни­је, ју­жно од Ру­си­је, све до Бли­ског Ис­то­ка. Бу­шо­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја, ко­ја има још ве­ће пла­но­ве, са­да по­ку­ша­ва да скло­пи вој­не са­ве­зе и са зе­мља­ма дуж ју­жних гра­ни­ца Ру­си­је. Јед­на од тих зе­ма­ља је Гру­зи­ја. Али и дру­ге бив­ше со­вјет­ске зе­мље, као што су Укра­ји­на, Уз­бе­ки­стан и Кир­ги­зи­ја, ула­зе у сфе­ру аме­рич­ког ути­ца­ја. И све док је Пу­тин — као вла­дар зе­мље ко­ја је, ка­ко се чи­ни, крај­ње осла­бље­на ко­руп­ци­јом, ал­ко­хо­ли­змом и ни­ским на­та­ли­те­том — спре­ман да то­ле­ри­ше про­дор Аме­ри­ке у оно што Ру­си на­зи­ва­ју сво­јим „бли­ским ино­стран­ством”, САД ће оста­ви­ти Пу­ти­на на ми­ру. И не­ће му по­ста­вља­ти „су­ви­шна пи­та­ња” о на­чи­ну ње­го­ве вла­да­ви­не.

Ако САД, да­кле, ни­су за­ин­те­ре­со­ва­не за „про­ме­ну ре­жи­ма” у Мо­скви, ка­ко твр­де њи­хо­ви ана­ли­ти­ча­ри, за­што је Уј­ка Сем то­ли­ко за­ин­те­ре­со­ван за раз­ме­шта­ње вој­них ка­па­ци­те­та ши­ром Евро­а­зи­је?

Да би се до­шло до од­го­во­ра тре­ба са­мо по­гле­да­ти ге­о­граф­ску кар­ту. Од „но­ве Евро­пе” до цен­трал­не Ази­је и Па­ки­ста­на, САД гра­де свод мо­ћи из­над Бли­ског Ис­то­ка, с ци­љем да пот­пу­но оп­ко­ле ту област. То је глав­ни ин­те­рес аме­рич­ке спољ­не по­ли­ти­ке у 21. ве­ку: пре­и­на­ча­ва­ње, на овај или онај на­чин, ка­ко арап­ских зе­ма­ља, та­ко и Ира­на у за­ви­сне др­жа­ве по­пут Ав­га­ни­ста­на и Ира­ка.

Због „бор­бе про­тив те­ро­ри­зма”, ра­ди наф­те и „нео­кон­зер­ва­тив­не” иде­о­ло­ги­је, САД же­ле да бу­ду спрем­не да над­моћ­ном си­лом ин­тер­ве­ни­шу би­ло где у том ре­ги­о­ну. <

(Јун 2005)